Uzaludnost_reci

BUDJENJE....

Zora na mom jastuku, zamrsenom od niti u snove povezanih,vlaznom od strepnji, kosmara i suza...
Oblacim na sebe ogrtac od svilene tisine, u soljicu sipam tmurno jutro i otvaram postu sto je kisa ostavi na prozorskom oknu.
Prstom pratim tragove ispisane kapima sto sa papira nebeskog spustise poruku za mene.
O Boze, koliko se vrednosti i istina tu moze pronaci, prepoznati...treba samo nauciti citati poruke nebeske!!
Pratim tragove tih kapi, ispunjena bojaznoscu.
Dve kapi se stopise u niz. Procitah, pronadjoh u njima rec LJUBAV. Kao dve sudbine sto se sretose i postadose linija iskricava...Klizim prstom po njoj , smesim joj se, pratim je...Ona se rasplinjuje u bezbroj malih, tankih niti po oknu, sve do ivice prozora...
A onda, najednom, bljesak na nebu, zlatna munja presece sivilo oblaka, poput maca Samuraja i zacu se grom.
Kisa ponovo poce da dobuje, igra vrtoglavi ples, sarajuci po mom prozoru.
Skidoh sa sebe ogrtac tisine, izadjoh napolje i uzviknuh Nebu :"Da, tu sam, cekam! Cekam dugu koju mi najavljujes!"
Razmaknuse se oblaci, sunce me pomilova po umornom licu i ja ugledah velicanstvene boje duge, boje zivota...!!

Mom jedinom, voljenom Dragom...
Milica tvoja Beba

Trazim oprostaj....ili mom Dragom

Najdraze, najmilije, naneznije moje bice,
bice vekovima cekano...Oprosti mi...
Oprosti mi sto sam te zabolela svojim, mozda brzim prolaskom kroz ovaj put, sto se zivot zove.
Oprosti mi sto ti prekidam duge snove, skracujem ih , ne svojom voljom...
Oprosti mi sto cu, mozda naglo ispustiti ruku iz tvoje, izvuci se neprimetno iz tvog zagrljaja.
Oprosti mi sto te necu pratiti na pecanje, slusati sum vode i cvrkut ptica zajedno sa tobom.
Oprosti mi sto sam te toliko volela i volim.
Oprosti mi sto ce doci dan, kada me neces cekati na nasoj stanici...
Oprosti mi sto sam "skratila" nase zauvek...
Oprosti mi sto nemam jos jedan mali, sicusni, rezervni zivot....opet bih ga ispunila tobom...
Voli te tvoja Beba

Spas je negde iza duge....

Propinjem se, uplasena poput srne izgubljene u sumi, okriljene mrakom krosnje olistale, propinjem se da vrhovima prstiju dodirnem krov neba.
Srce puno strepnje, pokusava da zakljuca vrata sto Svevisnjem vode. Ne zelim uci tamo, necu iz ovog stanista gde gugutke i senice svojom pesmom ispunjavaju moj dan, gde shum vode hrani moju dusu, gde magle i sumorna jutra, bistri ljubav meni dragih ljudi.
Samo glasovi tihi...Glas majke, oca, kceri, mog voljenog,dragih ljudi...glasovi me drze u sadasnjosti.
Iz daleka dopiru, sapucu mi reci nade, brane me i ne daju krovu nada mnom da se otvori.
Puna straha i neizvesnosti, milujem vas mislima, ljubim vas recima, tesim vas osmehom svojim...jos uvek se umem smejati! Kako da trazim ruku spasenja od vas?
Kako da vam kazem, a da vas ne povredim, da vas ne zaboli?
Kako da izgovorim, znajuci da u vama nema moci, sem ljubavi beskonacne, koja bi zaustavila ovaj protok vremena?
Kako da vam izustim koliko vas volim i zelim snazno, a da ne izazovem vasu suzu?
Svoje sam suze skrila u uglove duse, tamo gde bol caruje i vlada...Prepoznacete te suze u kisama proletnjim, kada vode nasih reka nabujaju.
U predvecerja neka, prepoznacete moj osmeh, blagi povetarac kojim cu vas zagrliti...kao sto ste vi mene grlili citavog zivota...
Ostace tragovi olovke moje, ispisane strane da citate, da prepoznate koliko sam vas VOLELA I VOLIM.
Ostace ispijena soljica, pribor za pecanje, slike srecnih dana, jedan jorgovan, cvrkut ptica, cvece na prozoru, ostace moja vecna ljubav za vas....za NJEGA koji mi zivot ucini najlepsim putem kroz vreme...
Bebo voli te tvoja Beba
ZAUVEK....ma sta to znacilo....ODUVEK, to je sigurno...

SNOVI.....

Tragam za stopama nasim zabelezenim po kamenitim ostacima Lazarevog grada.
Na macu njegovom prepoznajem otiske tvoje.
Uzdrhtala od divljenje dodirujem teska reljefna vrata, meko prislanjam usne, tiho, tihano da ne uznemirim proslost.
O cvetovi ispleteni u vencice na glavama devojackim...Ja vam miris osecam.
O ruke devojacke...Ja belinu vasu prepoznajem.
O sjaju krune carske...Ja ti odbljesak sjaja na oknima vidim.
O roso na travi tek iznikloj...Ja po tebi suze sakupljam.
Boze, daj krik iz mene da pokida nebo, da otvorim tvoj svet, da krenem u vecnost, ODLUKA JE MOJA...
Ja sam negde izmedju, neprimetna i neodlucna...Ovaj svet kojem pripadam i ovaj tren koji cujem i osecam....
Sedim sklupcana, zadivljena igrom devojaka u zlacanim odorama.
Ruke im pruzam...ne prihvataju me u kolo..
Dozivam ih...ne cuju me....
Daj mi Boze glas da kriknem i spojim svetove!!!!!
Milica

Jutro....

KRISOM SE ISKRADAM JUTRU....
SKRIVAM POD JASTUK NOCASNJU BOL...
SUZE SAKUPLJAM U UMORNE DLANOVE....
NA ZENICE STAVLJAM SLIKE NASIH NADANJA I SNEVANJA....
KORACIMA ZAPOVEDAM DA ME NE IZDAJU....
I KRECEM U JOS JEDNU BORBU....
JA, DZEPOVA PUNIH LJUBAVI, GRCEVITO SE DRZIM ZA MISAO NASU
ZA ZUDNJU ZA ZAGRLJAJEM NA NEKOM PERONU....
ZA DVE STISNUTE RUKE U JEDNOM DZEPU....
JA, BOGATA LJUBAVLJU KOJU SAKUPLJAH PO MESECINI NEPROSPAVANIH NOCI....
JA, NEKDASNJA, ONOVREMENSKA, ZALUTALA U OVOM SVETU, TRAZECI TEBE...
JA, HRABRA I SLABA...MEKA I GORDA....UPLASENA I MIRNA...JA!!!!!
VOLIM TE I ... VOLIM
NE KAO JUCE, NE KAO SUTRA...
JA TE SAMO VOLIM...
I PITAM SE I CUDIM I NE SHVATAM DA JE TO JEDINA REC
KOJOM SE MOGU SLUZITI OBRACAJUCI SE TEBI....

TVOJA ZAUVEK MILICA

Zima.
Uvlaci se u kosti kida meso
um razvlaci negde u stranu
tek mesto mira da se promeni.
Zima.
U jesenjem odelu koracam
padinom sivilom ogrnutim brdom
spremam se za dane buduce
ocekujem , osluskujem ...
Zima
Korake tvoje jasne cujem
po snegu kako skripe
Vidim te kroz izmaglicu jutra
kako mi prilazis prekrasna
i rukama i glasom
grlis me i hrlis mi mila moja
MIlice jedina prava ljubavi.
Zima
i dah ti osecam topli
na mojim usnama
prilazis mi pa me ljubis
usnama nalik pupoljku ruze
leprsave kose grlis, grlis, grlis..
Milice ljubavi jedina moja.
Zima
a meni toplo, sal od zvezdanog praha
darivas mi , pa mi toplo
reci mi carobne sapuces na uho
samo nama znane
poruku svetla , poruku vecnosti
i smisla
Milice jedina ljubavi moja.
Zima
a ima jedan predeo samo
za nas dvoje
izgradismo ga silinom zelje
i velicinom ljubavi nase najcistije
predeo od svetlosti
predeo vazdusat i lagan a stvaran.
Predeo topline i zelje.
Oh kako sam te se uzeleo samo
draga moja .
U jesenjem odelu koracam
padinom brega sumornog od tuge
i ocaja, od jeseni od zime.
Zima
Ja sada znam gde idem
koraci moji tebi streme prostoru
nasem vazdusastom
prostoru od svetlosti i nadanja.
Cekaj me ljubavi
cekaj me evo idem ti lepsi no ikad
da te zagrlim
da stopimo se u jedno.
Nas dvoje nasu tajnu znamo.
Kljuc-rec koja otvara svaka vrata
Cekaj me ljubavi , dolazim ti , dolazim
lepsi no ikad.


Dragi Janic

MOJOJ MILICI,MOJOJ VECNOSTI...

Volim te najvise na svetu. Ako bi imalo u Universumu jos milioni i milijarde svetova, zeleo bih da se sa svima dogadjam sa tobom.

Posto smatram da se sve okrece i da je SVET UNIVERSUMA sastavljen od bezbroj malih svetova(svemira) siguran sam da je jedan od smislova trajanja i svesnosti prolazak kroz sve te mogucnosti u tom, kao sto ga nazvah Velikom Universumu.

Tako da cemo se sretati mila moja Milice jos bezbroj puta, ziveti, trajati skupa, darivati jedno drugo ljubavlju, uciti jedno od drugoga, prosirivati se jedno-drugim mila moja.

Sve religije, svi sistemi filosofski ili barem oni za koje ja smatram da su tu negde blizu istine.. govore nekako slicno o ovome.

Sretati se , sretati , sretati

drzati za ruke jedno drugo

dok bosonogi koracamo

zvezdanim stazama u novo.

Budi moj tihi spokoj, moja pesma

duse moje izvor radosti.

Seti se naseg prvog susreta

u ovom vremenu sada..

Kako je to bilo ocaravajuce

vrcali smo od spoznaje i drhtali

ko maleni listic na

stablu bambusa...

Mila moja, grljena moja

Unosis toliko topline u moje srce

odagnavas tugu ako naleti..

Sjajno veliko Sunce

moga titravog srca,

Sliko oslikana zeljom i sanjem

mesecino puteljaka mojih ,

dok u sumrak zapocinjem

svoje setnje shumom.

Ti si ona koja cuje moju riku

dok te trazim i ponosno dizem glavu

pokazujuci mececu da prolazi medj

moje rogove...

Da ljubavi, mesec medj mojim rogovima

Jelenskim...rika koja cepa camotinju

noci

i ti bestidno lepa , obnazena

i sva od svetlosti i lepote lebdis preda mnom

pokazujuci mi jasno put.....

Kako je lepo imati te mila, hvala tvorcu

koji dopusti da mogu da te volim.

Zvezdano nebo, rasuta kumova slama

koja fluoroscenira..

Ti i ja , dve kapi na listu maslacka.



Ljubim te , ljubim , ljubim ....u nedogled



Tvoj d_ RA _gi

Skloni sa usana tisinu.
Prigrli me nezno i tiho,
pa usetaj u odaje moga srca,
pronadji tamo cvet ljubavi
koji zasadih davno
samo za te .

Koracam s oblakom u oku
S likom tvojim bisernim.
Pesnik satkan od sanja
I zvezdanog praha.....

Postojim da me nadjes!


Dragi Janic

Vuk sam

Vuk sam
coveku u meni.
Vuk sam
samotan i divlji
vuk ceznje i ocaja
vuk koji
zenku trazi
i sanja vucice male.

Vuk sam
blistava krzna
i pogleda sto zari
krvolocnog
il slusam krv kako
sumi
venama mojim
vucjim.

Vuk sam
sto zenku trazi.

U vucja vremena
vucjeg mene
prepoznati niko nema.

Na brdu
na ivici sume
krvari mesec.

Vuk sam
sto vucicu trazi
i sanja
vucice male.




Dragi Janic

Slusam tvoj glas

Slusam, slusam
tvoj glas ptice
i sav se, bez daha
pretvaram u uho;
sa zida, sa one slike
nanosim boju na lice
i ocima skidam
sa tebe ruho.